Zagađenje i zaštita zemljišta 
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 13

Zagadjivanje i zastita zemljista
Zemljište je prirodna tvorevina sastavljena od čvrste, tečne i gasovite faze. Predstavlja deo litosfere. Nalazi se smešteno između Zemljine površine i stena. Podeljeno je na horizontalne slojeve koji se međusobno razlikuju po svojim fizičkim, hemijskim i biološkim karakteristikama.
Ono nastaje tokom dugogodišnjeg procesa u kome kontinuirani i diskontinuirani procesi formiraju različite tvorevine.
Zemljiste je osnova poljoprivredne proizvodnje, a time i opstanka ljudskog roda.Predstavlja inzvaredno znacajno prirodno dobro ali koje se stvara i obnavlja veoma sporo.Da bi se formirao sloj zemljista debeo 2 do 3 cm, potrebno je 200 do 1000 godina.
Tako da se sa stanovista i vise ljudskih generacija moze smatrati konacnim dobrom.
Kao zemljiste koje se nemilosrdno unistava, degradira kao osnovni deo ekosistema i podloga za zivot ljudi, za zivot zivotinja i biljaka, za proizvodnju hrane i vode, za sve ljudske aktivnosti.Ako se takvo zemljiste ne zastiti posledice mogu biti nesagledive.
Poseban oblik zemljista predstavljaju zasticene povrsine koje su takvim proglasene s ciljem da bude zasticena osetljiva zivotna sredina, zivotinjski i biljni svet, istaknuta posebna lepota tih povrsina ili njihova turisticka korist.
Zasticene povrsine su od velikog znacaja jer odrzavaju biodiverzitet, rezervoari su kiseonika, ciste vode …
U tropskim zemljama postoji oko 560 miliona hektara zasticenih povrsina, od toga najvise u Africi i Juznoj Americi.
U zasticene povrsine spadaju prirodni rezervati, nacionalni parkovi, prirodni spomenici, zasticena stanista i druge vrste zemljista. Kada one obuhvataju najmanje dve zemlje nazivaju se "parkovi mira".
FAKTORI KOJI UTIČU NA FORMIRANJE ZEMLJIŠTA
Ljudske aktivnosti
U poslednjih nekoliko decenija najvažniju ulogu u formiranju ali i degradaciji zemljišta ima čovek . Vrlo važne aktivnosti koje utiču na formiranje tla su : ozelenjavanje i seča šuma, navodnjavanje i isušivanje zemljišta kao i izgradnja hidrocentrala i veštačkih jezera.
Klima
Najvažniji parametri klime koji utiču na formiranje zemljišta su temperatura i vodeni talozi jer od njih zavisi vlažnost zemljišta, brzina raspadanja organskih materija i brzina mineralizacije humusa.
Vegetacija
U toku raspadanja biljaka i organskih materija dolazi do stvaranja humusa. Od vrste biljaka koje se nalaze na određenom zemljištu zavisi količina i karakter organskih ostataka koji služe kao polazna materija za nastajanje humusa i akumulaciju elemenata potrebnih za ishranu biljaka u gornjim slojevima zemljišta.
Flora i fauna u zemljištu
Mikroorganizmi imaju najvažniju ulogu u stvaranju humusa. Živi organizmi u zemljištu pored toga razlagažu otpadne materije i ostavljaju iza sebe kanale. Prisustvo ovih kanala u zemljištu poveća njegovu poroznost zemljišta kao i količinu prisutnog vazduha i vode i na taj način menjaju fizičke osobine zemljišta.
Reljef
Svojim karakterom vodenog režima i veličinom insolacije reljef može značajno da utiče na formiranje zemljišta. Formiranje zemljišta je dugotrajan proces te se mođe smatrati da je ono neobnovljiv resurs jer je za stvaranje sloja debljine 2,5 cm potrebno oko 500 godina.

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturskiradovi.net 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com